Savjetodavna služba trebalo bi da obilazi teren i da nametne ljudima da tretiraju leptirastu vaš (Aleurocanthus spiniferus) da bi borba protiv te štetočine citrusa bila efikasnija, smatra Lidija Franović iz Krtola kod Tivta. Ona i njena majka primijetile su zadnjih odina promjene na listovima i plodu citrusa, ali do skora nisu znale protiv čega i na koji način treba da se bore, sve dok nije održana radionica na temu leptiraste vaši, u organizaciji Opštine Tivat i državne Uprave za bezbjednost hrane, veterinu i fitosanitarne poslove.
Na porodičnom imanju Franovići trenutno imaju devet mandarina, četiri narandže, šest limuna, jednu fortunelu, 15 loza i kod svih,osim kod fortunele, zapazili su leptirastu vaš i gljivu čađavicu, koja se lijepi na mednu rosu, izlučevinu vaši. Nastojeći da kultivišu prostor oko kuće, u želji da imaju svoje voće, prve agrume su Lidijini roditelji Gordana i Petar zasadili prije 35 godina, dok su loze malo mlađe.
– Nije bilo nekih većih problema sa održavanjem. Imali smo limun koji osam godina nije rađao, a kad je mama zakucala eksere u stablo, počeo je da rađa. Uklanjala bi suve grane sa limuna, stavljala stajsko i vještačko đubrivo i okopavala ih. Bilo je više problema sa lozom - plamenjača. Imali smo italijanske sorte koje se ne prskaju. Imali smo dosta limuna, mandarina. Narandže „vašingtonke” bile su krupne, sočne i slat – objašnjava nam Lidija i dodaje da su probleme sa čađavicom i leptirastom vaši uočili prije tri godine. Crnilo po lišću citrusa narod u Boki zove „garbun”, a njena majka je mislila da je to od vlage i od neizloženosti suncu tokom cijelog dana.
– Primijetili smo da narandže nemaju dovoljno soka, da su manje, nisu lijepe kao prije... Takođe i drugi agrumi osim fortunele. Što se tiče grožđa, prskali smo lozu bordovskom čorbom na bazi bakra. Crnilo na bobicama smo uočili prošle godine, a ove, 2018, počela je da kaplje medna rosa sa italijanske bijele loze. Medna rosa je bila baš ljepljiva, a grozdovi su bili prošarani čađavicom, neatraktivni za posluživanje, već za rakiju. Primjetili smo i promjene na smokvi ove godine. Pokušavali smo sa „bjanko” uljem, crvenim mineralnim uljem, pepelom od drva, preparatom na bazi koprive koji je mama sama pravila. Poslije ljeta je koristila insekticid „Afinex” u kesicama. Nažalost, situacija je veoma ozbiljna, a u najgorem stanju su mandarine i narandže – naglašava ona.
Poslije toga su konsultovale Sektor za fitosanitarne poslove Uprave za bezbjednost hrane, veterinu i fitosanitarne poslove. Stručna brošura o leptirastoj vaši koju su dobili uzgajivači citrusa na radionici u Tivtu, kaže Lidija, veoma je korisna.
Pretaražujući na internetu, vidjele su da su i u drugim zemljama voćari suočeni sa ovim problemom.
– Nastojimo da nađemo način da sačuvamo voćke i želimo da se povežemo sa ljudima i savjetodavnom službom iz Podgorice. Na radionici smo čuli da moramo odmah da spaljujemo grane, ali problemje što je ljeti zabranjeno ložiti vatru na otvorenom. Dobra stvar je da smo čuli da moramo da tretiramo baš sve biljke napadnute ovom vaši. Dosad nismo druge biljke domaćine prskali, jer nismo znali. Dio komšija ne prska i to slabi naš učinak. Zbog svega toga, Savjetodavna služba trebalo bi da obilazi teren i da nametne ljudima da tretiraju ovu vaš, da bi borba bila efikasnija – zaključuje Lidija Franović, kojoj u voćnjaku često pomaže bratanica mala Doris, koja je i tokom našeg susreta ptavila društvo tetki.
M.D.POPOVIĆ

---